Autor: Istok Pavlović

Probaj da odeš kod auto-limara da ti sredi ulubljeno krilo na kolima. Ima da ti uradi za dva sata i da ti naplati npr. 2000 dinara. E onda probaj da se vratiš sutra i da kažeš „Majstore, kad si mi ispravljao krilo iskrivio si mi far pa sad baca prenisko”. Majstor ima da gunđa i da ti “pominje familju” u sebi ali će ipak možda da ti odradi taj far.

E onda probaj da dođeš treći dan i da kažeš, „Majstore, kad si mi nameštao onaj far juče izgleda da si spojio struju na masu pa je riknuo osigurač, jel možeš to da mi zameniš?” Pa Majstor ima da uzme onaj čekić i da te gađa, da budeš srećan živ ako ostaneš. I nema tog auto majstora u gradu koji će da trpi bilo čija prenemaganja. I to se zna. Zato ljudi koji popravljaju kola nikad ne zakeraju previše.

A šta je sa web dizajnerima? Generalno, dozvoljavaju da ih svako gazi kako stigne, i zna se da web dizajnere generalno možeš da cimaš doživotno za svako pogrešno slovo na sajtu da ti ispravljaju. Pa ko je kriv? Oni sami! Džaba velike pare ako te neko analno obrađuje 24 sata dnevno.
Dao Bog medij koji može zauvek da se menja i nazvao ga Web. A klijent onda zajaše kao lud. Da, jeste jedan minut da se zameni jedno slovo – ALI – dok se neko dogovori s klijentom, dok objasni svom operateru šta treba da uradi (ili samom sebi da objasni, isto), dok otvori fajl, dok izmeni, dok postavi na server, zatim testira da li se izmena dobro vidi, pa se ispostavi da se ne vidi dobro u jednom browseru, pa onda ponovo, pa dva tri puta dok ne proradi, i na kraju oporavak od stresa jedno pola sata dok se mozak privikne da nastavi da radi na mnogo ozbiljnijem projektu koji je prekinut zbog te sitnice, još pola sata minimum.
Dakle, za izmenu JEDNOG SLOVA potrebno je realno oko SAT VREMENA DA BI ČOVEK MOGAO DA NASTAVI DA RADI na ozbiljnijem projektu dalje. Zatim se pojavi još jedan mail za sitnu izmenu. 4 takva maila dnevno, svaki da se izmeni po jedno slovo na sajtu, ode 4 sata za 4 slova. Gde si bio, šta si radio… menjao slova.

A zašto? Jer web dizajneri nemaju hrabrosti da kažu klijentu „Da, znam da je naša greška, ali to onda ulazi u finansijsku stavku „ispravke i dopune”? Zašto auto-mehaničari mogu a dizajneri i programeri ne mogu? Pokažite hrabrost bre! Čega se bojite? Da će jak klijent da vas napusti i više neće da radi sa vama? Pa šta?

Isto je kao i sa devojkama, znate one primerke muškog roda koji nađu devojku i onda ona krene da ih drka da je voze i razvoze u šopinge i na rođendane svojih drugarica, da kenjaju za svaku sitnicu, kad ne otvore vrata da ona uđe, kad mljackaju dok jedu i slično. I šta rade neki od tih likova? Trpe i trpe jer se boje da će da ih ostavi ako pruže otpor, ijao a to je strašno! A normalan čovek će reći, e, super si ti i mnogo mi se sviđaš, ali brate idi pa tako drndaj nekog drugog, mene nećeš. I najčešće tek tada ta devojka počne da ga ceni. Sa druge strano, ako takav lik ne pruži otpor, onda će ga sigurno pedalirati pre ili kasnije da bi bila sa nekim drugim bajom koji od starta to neće da joj toleriše.
Prema tome – isto i sa klijentima. Ako neko misli da u poslu vlada logika a ne emocije, ja se debelo ne slažem. Emocije su životinjski način komuniciranja, prvo ide to pa onda logika i svesne rečenice. Logička komunikacija je stara 10000 godina a emocionalna 10000000000 godina.

Znači – stavka „sitne izmene” onda se radi u narednih mesec dana i košta toliko i toliko fiksno ili na sat. I tu se računa realan sat, znači sve dok mozak ne zaboravi na tvoje jedno slovo računam da se radi na izmeni. Ili, mesečno održavanje, ista priča. Da se ubaci tu i tamo po jedna nova informacija. Može, ali da se realno naplati.