Među najboljim intervjuima koje sam pročitao životu jeste onaj sa Slavimirom Stojanovićem, čuvenim beogradskim dizajnerom koji je prije dvije godine uradila Žana Poliakov (PDF format). Nakon sedam godina u Steam Bates Saatchi&Saatchi agenciji, Slavimir svoj kreativni potencijal nastavlja kao kreativni direktor sa bazom u Sloveniji. Karakterističan minimalistički stil, vještina sa malo da kaže puno, izuzetna duhovitost, sarkazam i vizuelna komunikativnost rješenja odlikuju njegov stil.

Futro je kreativni perpetuum mobile koji radi u saradnji sa Ivanom Ilićem kao posledica Slavimirove frustracije dnevnim komercijalnim poslovima i kompletnom industrijom prestižnih poslova. Ono što je najzanimljivije u intervju jesu paralele između Beograda i Ljubljane koje se provlače kroz čitav tekst:

“Ja sam živeo u ubeđenju da će me neko otkriti na ulici i shvatiti koliko sam ‘fenomenalan’. ali sam tek u poslednjih par godina shvatio da moraš da znaš ljude, kvalitet je samo odlična baza a onda kreće socijalni mingling. Svi te zovu zato što si ‘fenomenalan’ i talentovan, tačno je, ali i zato što si na pravom mestu u pravo vreme… zbog energije koju trošiš radeći na sopstvenom PR-u.”

“Odnos prema radu mi najviše smeta. Ljudi koriste 20% svog talenta. I sam sam bio takav, ne stidim se da priznam, do 30 sam dao svojih 30% i to je bezveze osećaj. Stvarno mora da se radi svakog dana jer samo takva disciplina proizvodi rezultate. Ne bih se vratio da živim ovde (Beograd) iz prostog razloga što mentalitet nije samopregalački. Moraš sam da se ubiješ od rada, rada na sebi. Svi znamo da nam to treba i primećujem po pojedincima da takvi i jesu i to su uglavnom moji prijatelji. Ali, na žalost, većina ide oblivion stazom a to su potezi alkohol, droga, trave da bi zaboravili, utrnuli, negde otišli… Nije problem što nema para, para nema zato što neko neće da radi kako treba. Uvek neko nešto zezne, taj čuveni Neko, nekome se nije radilo. Nema discipline. Mora sve 100 posto. Ako nema toga onda ne zaslužuješ i ne dobijaš uspeh.”