Kakve trendove nagovještava u bliskoj budućnosti FOWA?

Puno su pričali i o offline applikacijama, čak su predstavljeni neki frameworks uglavnom za te namene, a mislim da ćemo u bliskoj budućnosti videti pravu bujicu Adobe AIR aplikacija. Činjenica je da su prošle godine community networks bili hit, čini mi se da ove godine i pored tolike priče to ipak nisu (još uvek) offline aplikacije, pre da se čeka na “the next big thing”, videćemo…

Koliko zadovoljstvo odlaska na FOWA u London okvirno košta za jednu osobu i da li su mogućnosti za sklapanje poslovnih kontakata zaista odlične?

Razlika između prethodnog FOWA i ovogodišnjeg je i u galantnosti organizatora. Znam da su prošle godine bili neki besplatni doručci za sve, pa mnogo više “free beer” i sličnih galantnih stvari, ove godine je bila samo jedna žurka a i tu se organizator nije pretrgao iako ga ne osuđujem već potpuno razumem. Zašto? Pa zato što su cene najblaže rečeno da se padne u nesvest. Hajde što je meni sve delovalo uzuzetno skupo (potrožio sam oko 500 funti od čega je samo 250 bilo za poklone, ostalo za preživljavanje 5 dana), ali su se redom svi, naročito ameri, žalili na užasne cene. Najobičniji sendvič sa jednim jajetom između 2 parčeta hleba je 3.5 funti, koka kola 1,5… obična kafa je 2 funte, hamburger ne može da se nađe ispod 5, običan ručak u restoranu od 20 funti pa naviše. Dnevna karta za underground košta 5,7 funti (za zone 1-4) i to je dobra investicija ako planirate da obilazite, ne sedajte u siteseeing autobuse ako nemate nameru da date 25 funti za polučasovnu jurnjavu po Londonu na otvorenom double decker-u, ja mislim da je to ipak za japance ili tako neke. Šta još reći? Uđoh da kupim mojoj gospođi poklon i videh tašnu za 2500 funti kao i haljinu za 5000 funti. To me je oteralo do dobrih starih parfimerija gde su cene relativno normalne.

Kotizacija je preskupa, hotel se teško može naći ispod 120 funti i to samo soba bez hrane, za hranu treba izdvojiti bar 40 funti dnevno osim ako nije u pitanju vežba preživljavanja na sendvičima. U hotelu traže 5 funti za sat interneta a recimo probao sam malo da igram igre preko payTV, kada sam video da naplaćuju 1 funtu po minuti igranja snakes, ispao mi je daljinski iz ruke kao da sam držao žar u ruci. Po meni je vrh bio u Green Parku, kada smo u podužoj šetnji od Westminstera do Oxford Street poželeli da sednemo da predahnemo, prišao nam je momak i tražio po osobi 1,5 funtu za 2 sata sedenja. Prvo sam mislio da je neki lokalni klošar koji pokušava da zavrne glupave turiste, međutim čovek izvadi mini fiskalnu kasu i kuca račune, sve regularno. London je jednostavno užasno skup grad i tako je prošla i cela FOWA. Po mojoj nekoj računici za 5 dana u Londonu + pristup predavanjima treba obezbediti bar 1500 funti što je oko 2300 eur, i to da ne donesete kući ni jedan suvenir.

Ja nisam nikako hteo da propustim da obiđem London koliko god sam mogao, naročito Wembley stadion, čak sam putovao 40 minuta tamo i 40 nazad samo da bih video novi hram fudbala. Kakav hram? Katedralu! Eto ja sam spojio business i pleasure.

Koji je tvoj generalni doživljaj, kad to sve uživo pogledaš drugu godinu zaredom. Gdje smo mi sa ovih prostora u toj priči i po čemu se razlikujemo od ostatka svijeta? Da li nam zaista nema spasa, a propasti ne možemo?

Obezbeđena je navodno jako dobra internet konekcija, ali odmah se desio hickup, prvog dana su mnogi besneli zbog toga što sistem jednostavno nije mogao da izdrži nekoliko stotina ljudi koji se konektuju istovremeno pa smo internet imali u epizodama koje su na žalost trajale tek po nekoliko minuta, obično u pauzi između predavanja kada ljudi sklope svoje notebooks i “oslobode” malo WiFi vazduha drugima. Drugog dana se situacija popravila, ali ostaje utisak da se i na ovako velikim dogadjajima dešavaju bug-ovi jer ovo sigurno nije bie feature :) Opšti utisak je da su “predavanja” trajala prekratko, da je satnica bila previše zgusnuta i u nekoliko slučajeva su govornici skoro oterani sa scene bez prilike da odgovore na sva pitanje. Pretpostavljam da je zakup samog prostora koštao užasno mnogo pa se organizator potrudio da sve zgusne u što kraćem intervalu. Ne bih mogao da smislim drugi razlog te promene jer je ranijih godina svako imao po jedan sat, a to je vreme za koje može da se ispriča lepa priča posle koje usledi solidna interakcija sa publikom.

Da li se isplati otići? Pa zavisi šta planirate i šta očekujete da čujete. Očigledno su ove godine skoro svi prećutali sve što nisu bili prisiljeni da izgovore pod pretnjom smrtne kazne. Meni se čini da je u pozadini rat velikih igrača pošto toliki oprez nisam ni u Dejtonu video, ali ako ništa drugo vredelo je doći zbog kontakata, znam provereno za nekoliko iniciranih dogovora za “radnim ručkovima”. Ovo je pravo mesto za kontakte i ne mogu da smislim bolje mesto za predstavljanje svoje web aplikacije ili odgovarajućih proizvoda.

Mislim da smo mi daleko, naročito kada se čuje priča “to i nije bio neki startup, više kao eksperiment jer je budžet bio tek nekoliko desetina hiljada dolara”... pa, ovaj… šta je onda startup? Budžet od desetak miliona? To je za velike igrače nikakva lova, a tu je možda šansa nas sa jeftinijim ulaznicama. Ako neko ima snage i resursa da napravi nešto kvalitetno, ode na jedan ovakav skup, predstavi se najbolje što ume, siguran sam da će relativno lako naći investitora bar za jedan “eksperimentalni budžet”. Vredi probati.

Na DPT forumu možete pročitati Goranove izvještaje sa sva tri dana, koji sadrže nešto više developerskih detalja i međusobno se nadopunjuju sa ovim intervjuom. Takođe pročitajte i reportažu kolege Marka Dugonjića sa FOWA.

Ažurirano: Koliko bi u Hrvatskoj koštao startup u njegovoj najranijoj fazi, Berislavov tekst kao nastavak njegovog komentara ovdje. Zatim Goran uzvraća post na svom blogu i sad imamo i cijenu fiktivnog startupa u Srbiji. Vladimir Kežić nastavlja niz sa cijenom startupa u Republici Srpskoj / Bosni i Hercegovini. Idemo dalje, diskutovalo se dosta danas na DPT forumu gdje se potpuno slažem sa Caboomom, Sandra Jakovljević je odradila matematiku.