Kod Duleta sam prvi put pročitao o konceptu u poslovanju pod nazivom Going bedouin. Radi se o odavno prisutnom konceptu sa kojim je predpostavljam donekle upoznata većina čitalaca Biznisbloga, ali ovo je prvi put da ga je neko zvanično i definisao. Suština koncepta je eliminisanje svih mogućih dijelova firme osim dva, ljudi koji rade i komunikacije među njima. Ovakav način razmišljanja drastično smanjuje troškove poslovanje, što je u procesu pokretanja firme više nego bitno. Slično beduinima u arapskom svijetu koji žive nomadskim načinom života u pustinji, današnji globalni nomadi su u mogućnosti da posao obavljaju sa bilo koje lokacije na planeti na kojoj postoji Internet priključak.

Treba jasno naglasiti da je ovaj koncept primjenjiv isključivo u sferi usluga, dok je kod firmi koje se bave bilo kakvom opipljivom robom, ovaj koncept u praksi neizvodiv. Upravo će čitaoci koji rade u softverskoj i Web industriji prepoznati u ovom poslovnom konceptu svoju šansu. Kako stoji kod Duleta na blogu: “Imaš jednu-dve “fiksne” osobe u ofisu da se smeškaju i javljaju na telefon, jednog sistem administratora, a svi ostali ljudi mogu da rade sa bilo koje tačke na planeti, pod uslovom da imaju (brz) pristup Internetu.”

Na ovaj koncept se odlično nadopunjuje misao Nikole Čubrilovića da je Startup CEO u stvari Chief Everything Officer (direktor svega i svačega), odnosno osoba koja se u firmi bavi svim mogućim stvarima. Paul Graham ima novi tekst u kome objašnjava kako da prezentujete, tj. prodate vašu ideju/proizvod investitorima. Ukoliko već niste čitali, pročitajte i Kawasakijev tekst na istu temu, o pravilu 10/20/30.

I na kraju, seriju tekstova o autorima koji pišu o poslovnim temama donosi SoftWave, dok Bizinger piše o novim medijskim mogulima.