Svaka škola se plaća. Iz džepa, dabome. Pametan i lijen, nedostaje mu one unutrašnje vatra kojima bi svoju pamet pretvorio u ličnu moć, ali ima više nego dovoljno pameti da uspije kao savjetnik. Evo kako stanoviti Vito opisuje konsultanta u knjizi „Menadžer na mafijaški način“. Kako ne postoji lak posao, tako ni konsalting nije uopšte naivna stvar. Kako je usko vezan za najteži posao na svijetu – prodaju, stvari prilično postaju komplikovanije. Bizingerov tekst se dosta citirao u kontekstu odvajanja „žita od kukolja“ i degradiranja ovog posla. Suprotno Dejanu, ja ću slobodno reći da razloga strahu baš nema, mislim da je potražnja za Internet konsultantima i dalje mnogo veća od ponude, iz prostog razloga zato što se radi o mahom samoukim ljudima. Drugim riječima nema odgovarajuće školovanih ljudi, niti mnogo ljudi sa velikim iskustvom u oblasti Internet konsaltinga. Samim tim, „konsultant“ se vrlo brzo nađe u neobranom grožđu, jer nema dovoljno iskustva, niti znanja u oblasti konsaltinga (šta, kako, kome i za koliko para prodati). A greške nisu uopšte tako jeftine.

Istok Pavlović ima prostu definiciju Internet konsultanta – znaš šta je Internet, znaš šta ti je konsultant. Najuspješniji profesionalni Internet konsulant u Srbiji i čovjek koji je otišao najdalje na ovom polju Dragan Varagić je napisao dva jako dobra teksta na temu šta je to savjetnik za poslovnu primjenu Interneta. Iako se jedan dio čitalaca neće složiti sa ovom mojom konstatacijom, ja i dalje stojim iza nje.

Miloje Sekulić se skoro dotaknuo uvijek aktuelne teme, raditi za drugog (consultancy) ili za sebe (product). Spremam se baš da napišem jedno viđenje te teme gdje hoću da rekonstruišem riječi jednog mog prijatelja. U međuvremenu sam primjetio da imamo na domaćoj sceni svojevrsna sezonska talasanja, proljeće/ljeto su rezervisani za consultancy startupe, dok su jesen/zima rezervisani za product orjentisane projekte.