1. Što ne platite na mostu, platite na ćupriji. Mnogo baš zna da zaboli ova životna istina.

2. Što reče jedan ortak, ne palim TV kad sam stalno u kafani. Ja sam svoj davno babi poklonio.

3. Mail vs „bežanje u zdrav razum“. Uveo sam sebi pravilo da na svako otvaranje maila uradim po 20 sklekova. Nema bolje motivacije: ili ću da radim sklekove po čitav dan, ili ću da smanjim konzumaciju pošte. Win-win.

4. Imao sam čitav život neku odbojnost prema ranom ustajanju, moguće zato što je to filozofija mog matorog. Njemu je ustanje u 6h ujutru rješenje svih problema. Mjenjao sam bioritam jedno 30 puta tokom ove godine i nije nikako dobro po zdravlje. Džaba sve teorije i prakse oko organizacije vremena, ako ustanete u popodne i prespavata pola života. Sad sam prirodni alarm naštelovao u pola osam ujutru.

5. Evolucija lične & personalne mantre u nešto manje od 2 godine:

„Prokleta mogućnost izbora mora da postoji“
„Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“
„Ko nije tražio, nije ni dobio“

Bome se mantra samo sužava, na kraju će izgleda da se svede na „Mmmm“, pa će brojač da se resetuje, pa aj’ sve nanovo.

6. Nisam planirao, ali evo ima i bonus. Uvijek su me nervirali oni matori skotovi na televiziji (onoj koju jelte ne gledam) kad ih novinar onako glupo pita: „Eto postigli ste sve u toj i toj oblasti, bliži vam se kraj života (ovaj dio prećuti, ali su ga svi svjesni), kad bi ste sve mogli ponovo, kako bi ste to uradili?“ I onda ova ili ovaj odgovori da bi opet uradila ili uradio sve isto!