Startup Show 2006/2007 koji smo planirali i otkazali je izazvao dosta reakcija: DPT, ES, Business Surfer, Radio Televizija Vojvodine, Softwave, Vladan Zirojević blog, itd. Sada, kada se sve sleglo, hteli bi smo da i mi damo naše mišljenje o tome zašto je propao.

1. IT industrija u Srbiji je vrlo nerazvijena. Ako stvar uprostimo do maksimuma, razvijene zemlje su prošle kroz predindustrijsku, industrijsku, postindustrijsku, informacionu i postinformacionu eru. Veliki razvoj IT je u tim zemljama doživeo u postindustrijskoj, a pravu eksploziju u informacionoj eri. S obzirom da mi negde između primarne akumulacije kapitala i predindustrijske ere, ovakvo stanje je logično.

2. Slaba regionalna integracija. Srbija, sama za sebe je užasno malo tržište. Godine izolacije od sveta su dovele do toga da su sve zemlje u okruženju na putu ili već u EU, dok su sa nama prekinuti pregovori. Nema nikakve integracije koja bi dovela do toga da se tržište proširi na celokupni region, što bi sa jedne strane povećalo tržište, a sa druge pokazalo i neke lepe primere.

3. Odsustvo pravne regulative. Nepostojanje gomile zakona ili njihovo nepoštovanje (elektronski potpis, piraterija, monopol na tržištu telekomunikacija, da spomenemo samo neke) direktno dovode do toga da je ili neinteresantno baviti se ITjem pošto nema zaštite, ili je nemoguće baviti se modernim telekomunikacionim tehnologijama (VoIP) pošto je to zabranjeno.

4. Odsustvo želje za radom. Mnogo mladih ne želi da radi, ne trudi se da pronađe sebi pravi posao, odbija ponuđene poslove, čak i ne koristi priliku da se besplatno školuje. Svojevremeno sam sa prijateljem koji živi u silicijumskoj dolini komentarisao zašto je softverska industrija razvijenija u USA nego u EU, na šta je on rekao “Dule, u Francuskoj je zakonska radna nedelja 38 sati, u Americi je to part time job”. U takvoj klimi nema ni energije ni znanja potrebne za pokretanje kompanija.

5. Odsustvo preduzetničkog duha. Godine života u ne-kapitalističkom društvu su donele razna poimanja biznisa i sva ona se razlikuju od stvare slike kako biznis izgleda u svetu. Takođe, ima vrlo malo primera uspeha na koje bi se neko ugledao.

6. SME (mali i srednji biznis sa do 10 zaposlenih) čini oko 70% svih svetskih ekonomija, po istraživanjima UN. U našim krajevima se ne radi ništa da se takav biznis podstiče, ili bar da se ne koči ako ništa drugo. Po prirodi stvari, startup firme čini mali broj pojedinaca sa jako ograničenim kapitalom i ponekad je jako često da uposle knjigovođe i advokate koji su potrebni da se izbore sa administracijom koja je potrebna za pokretanje firme, poreze, vođenje poslovanja i slično.

7. Odsustvo znanja. Za pokretanje IT kompanije potrebno je puno znanja. Znanje se može steći na dva načina. Prvi je formalnim školovanjem, gde smo totalni bunar. Uz par časnih izuzetaka, školstvo nam je u očajnom stanju. Drugi način je radom u dobroj firmi, kakvih je jako malo. Kada se to sve uzme u obzir, prosta računica kaže da je jako mali broj ljudi koji imaju znanje. Uostalom, pitajte bilo koga ko se bavi HR-om koliko im vremena treba da npr. nađu C++ programera sa par godina iskustva.

Kombinacija svih ovih parametara, i još mnogih nepomenutih, nažalost uzrokovala je to da smo mi imali dve prijave za Startup Show. Napraviti novu Silicijumsku dolinu je užasno teško, nije uzalud Toni Bler skoro išao u posetu Kaliforniji baš sa namerom da ih pita kako oni to rade. Nadamo se da je naša inicijativa bacila bar malo svetla na sadašnju situaciju u zemlji. Mi naravno ne odustajemo, radićemo i dalje na ovoj temi sve dok se ne steknu uslovi da održimo pravi show.