Evo jedna poznata dječja pjesmica o važnosti rada :)

GAŠA by Jova Jovanović Zmaj

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gaša htede stolar biti,
Težak mu je svrdo.
Posle htede kovač biti,
Gvožđe mu je tvrdo.

On je hteo i tkač biti,
Kidaju se konci.
I lončar je hteo biti,
Al mu smrde lonci.

Zatim htede krojač biti,
Al ga igla bode.
Što god Gašan poče radit,
Sve natraške ode!

Gašo, Gašo, lenji Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gaša htede pekar biti,
Vrele su mu peći.
Gaša htede mesar biti,
Al je teško seći.

Prohte mu se čizmar biti,
Al udara čiris.
Još i ratar htede biti,
Al mu smeta kiriš.

Tad ćurčija htede biti,
Opet igla bode.
Što god Gašan poče radit,
Sve sunovrat ode!

Gašo, Gašo, lenji Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gaša j` mnogo započinjo,
Al ni jedno ne dočinjo.
E tako su leta prošla,
Gaši starost došla.
Sad gladuje i jauče,
Plače, viče, huče:
O mladosti, lepo doba,
Ludo li ti prođe,
Kuku, lele, tužan Gašo,
Do čega li dođe!

Teško svakom koji ne zna
Rada i zanata,
Gladovanje, jadovanje
Neradu je plata.