Biznisblog je dnevna destinacija posvećena elektronskom poslovanju, interfejs dizajnu i onlajn brendingu. Izgradnja srpskog i regionalnog e-biznis tržista je izazov koga dio si i ti.
Marko Bijelić, autor Biznisbloga, je interfejs dizajner i konsultant za elektronsko poslovanje, baziran u Banjaluci.
Najteža stvar u preduzetništvu. Predviđena samo za odvažne budale. Put do uspijeha je trnovit. A onda uspijeh puca na tebe. Započeti biznis bez uzimanja novca od nekog drugog, a pri tom svojih para nemate. Ovo je filozofija Felix Denissa i Marka Cubana.
Gazda Dallas Mavericksa savjetuje da uradite apsolutne sve samo da izbjegnete uzimanje love od drugih. Magija! Čak i kad imate razvijen uslužni biznis, samo da platite kiriju, račune i živite na minimalcu, sav novac zarađen od klijenata reinvestirate dalje u biznis, ovaj proces uzima jako puno vremena. Pored vremena tu su živci, iznerviranost kad se više vlastitih projekata u nizu pokaže kao financijski fijasko, kao i životni stil “na ivici brijača”.
Vikend projekti su mit. Evo šta kaže startup matematika. Ako odvojimo 20% vremena mjesečno na vikend projekte, to izađe negdje cirka 30-ak sati, što je 4 dana mjesečno u totalu. Šta može da se uradi za biznis u 4 dana? Skoro ništa. Matematika dalje kaže, ako izdvojimo 20% u narednih pet mjeseci, na tih 5 mjeseci normalnog posla dobijemo još jedan čitav radni mjesec da završite svoj “vikend projekat”. Jeste tako, samo kad ne bi postojala stvar koja se zove “elan” i koja će 110%-povrat-novca garantovano splasnuti za tih pet mjeseci.
Preuzeto iz specijalnog izdanja Biznisbloga povodom okončanog evropskog šampionata u fudbalu.
Da sportisti ne izgledaju samo glupavo, pokazuje i ovaj tekst nama nepoznatog, a u Americi legendardnog sportskog novinara Rick Reillya. On naime navodi podatak iz Toronta Stara: pet godina nakon penzionisanja, 60% sportista je švorc!
Trošilo se: jahta, Bentley, privatni džet, gajba sa 100+ soba, pokvareni agenti, pokvareni advokati, pokvarene žene… Ali najjači je podatak da je Tyson znao mjesečno da pljune skoro pet hiljada dolara na svog bijelog tigra. Bog te mazo, čime Ceca ‘rani tigra?
Posao se širi tako da popuni preostalo vrijeme za njegovo obavljanje. Poznat je i kao studentski sindrom. Ako imate sedam dana na raspolaganju da završite posao koji se može uraditi za dan, šest dana nećete ništa raditi, nego ćete se tek sedmog dana latiti posla. Pa ćete posao završiti osmi dan u ponoć i probiti rok. Malo je poznato da je ovaj zakon nastao u šali, ali je itekako potvrđen u stvarnom svijetu.
Parksinov zakon je teško hakovati u pravom smislu rječi hakeraj. Možete vi mantrati koliko oćete: Ako ne počneš, nećeš ni završiti; Početak posla je pola obavljenog posla.. da tu nije prokleto 90-90 pravilo! Dabogda crk’o ko ga izmisli: 90% koda uzima prvih 90% vremena neophodnog za razvoj. Preostalih 10% koda zauzima drugih 90% vremena u razvoju. Dobar je način da se vratite malo nazad i da provalite da ste imali situacije kad ste sebi zacrtali da ćete nešto obaviti do podne i onda ići drugim pametnijim poslom. Recimo piti kafu. I stvarno ste stigli. S druge strane sličan ili isti zadatak ste drugog dana opušteno zacrtali da završite na kraju radnog dana („niđe ne boči“), što će reći da ste ga završili oko 9h te večeri, a počeli ujutru. Ili u još češćoj varijanti, niste ga do kraja spičili jer ste bili umorni od silnog rada tokom čitavog dana.
STR “Pamti dobro” i STR “Uvaljivač” su kultna imena malih biznisa sa ćoška. Američki gledano, “biznis” je bukvalno izraz za sve—od prodaje limunade na ulici (to kod njih samo i ima) do Microsofta. Naši preduzetnici imaju običaj da u nedostatku inspiracije biznis krste istim imenom ili kombinacijom imena koja su već dali svojoj djeci.
Marty Neumeier, autor kultne knjige Brand Gap, piše fantastičnu seriju tekstova o brendingu i odabiru imena.
Steva se bavi ovom problematikom. Kod Maratza sam nešto dobro pročitao na temu zapošljavanja. Pričam maloprije sa Borisom, kažem ja da naša kultura “kod roditelja i posle 30-te” je podstrek za freelancere.
Boris onda zakuca: “Troškovi života nula. Koliko god zaradi, dobro mu. Mama kuva, od tate se grebe za kola… malo za pivo i djevojčicu u bioskop i puna kappa.” Vaistinu.
Ima jedno po’ godine kako sam se rješio TV-a. Jedino mi se nekad omakne kad uđem u lokal, kao nekad kod babe i đeda na selu kad dođe komšo da gleda naveče dnevnik pa blene u TV. Tako isto nekad i ja. Ali samo nekad.
Niti mi treba, niti bi ga ponovo ubacivao. Televizija, uoastalom kao i 98% drugih informacija i medija iz kojih dolaze (uključujući novine i Internet) zaglupljuje i traći jedini nedoknadivi resurs vrijeme. Novine nisam nikad kupovao, pomalo virnem na sajtove sa vijestima, ponekad prelistam u kafiću i to je to. Najljepša je stvar što ne prepuštam ništa. 80% zanimljivih stvari u novinama se tiče nekih selibritija, od kojih nemam nikakve vajde. Ekonomija i politika su naručene pjesme, sport ne pratim, kultura me ne zanima, zanimljivosti i kolaž magazini se hapaju sa neta, o crnoj hronici se diskutuje uz kafu.
Jel zna neko gdje je Imre Jenovai i šta danas radi? U Americi prilično fancy može da se ode na onaj svijet, a Business Week ima reportažu o preduzetnicima novog kova. Smrt je jedini siguran posao.
Slučaj “Zlatnog Papagaja” prvi je primer uspešne negativne reklame. Gile je pevao o snobovima kojim tata plaća sve račune i koji sa žurke na žurku idu skupim kolima i – gazdi je porastao promet.
Na prvi dan proleća ’99, u očekivanju bombi Nato-pakta sedela sam sa Giletom i pokušavala da dokučim misteriju Zlatnog papagaja. Uvek me zanimalo koja ga je slika naterala da je napiše.
– Prolazio sam ispred Papagaja i video neke pankere kako se gađaju sa nekim šminkerima koji su tamo pijuckali piće…
Ja sam prvi put ušao tu kad smo snimali spot…
Posle, na našu petnaestogodišnjicu, dobili smo telegram podrške od Zlatnog papagaja… Mi smo sa vama, napisali su.
“Postoji samo šest načina da dođete u posjed kapitala:
1. nasledstvom
2. krađom
3. dobitkom na lutriji
4. udajom
5. zarađivanjem
6. posuđivanjem
U kapitalizmu najveću nagradu ne prima osoba koja je došla na ideju, niti osoba koja je izgradila castvo. Nagrada odlazi osobi koja snosi financijski rizik, koja je finansirala poduhvat i zadržala najveći udio u vlasništvu preduzeća.”
“How To Get Rich” posjeduje sve elemente vrhunskog trilera. Felix Dennis je uspješnu priču o vlastitom životu pretočio u knjigu koja treba da se koristi kao biznis priručnik, ali i da se klasično čita od početka do kraja i uživa u “majkldaglasovskom zapletu”.
Felix Dennis je poznati engleski izdavač u čijem vlasništvu se nalazi 50-ak magazina, među kojima je nama Maxim najpoznatiji. Težina ovog naslova se oslikava u Felixovoj težini, što će reći između 400 i 900 miliona dolara neto, prije oporezivanja. Kad čitate knjigu o čovjeku koji je život posvetio adrenalinu koji stvara pravljenje para (a ne parama), knjiga može da ima samo jednu temu. Pisana je tokom dva mjeseca u pauzama između pisanja pjesama i pravljenja još para, cirkajući skupo vino u svojoj rezidenciji na ostrvu Mystique, smještenom u Karipskom arhipelagu.
Najimpresivnija stvar koja Dennisa svrstava u red svega nekoliko ljudi na svijetu kojima je to pošlo za rukom i ujedno okosnica njegove filozofije jeste da je toliki novac napravio od ničega; tako što je zadržao čitavih 30 godina stoprocetno vlasništvo nad svojom matičnom kompanijom Dennis Publishing u Britaniji, a da pri tom nije uzeo ni dinara od investitora!
Za razliku od Kawasakija koji te navodi na svoju VC vodenicu – ako te Felix ne nauči kako da postaneš gazda, onda niko drugi neće.
Mnogo je teže zaboraviti naučeno, nego naučiti novo. Što se više konkretno bavim akcijom, a manje pričom, sve više počinjem da vjerujem da je fizika u pravu. Manje znaš, manje patiš. Više imaš. Uostalom, pametnjakoviće sem rođene mati niko drugi i ne voli. A i to što čitaju, krive stvari čitaju.
1. Bit sporta je nadmašiti samog sebe.
2. Metoda je puno, a principa samo nekoliko. Onaj ko isprobava metode, a zaboravlja principe, sigurno će imati probleme.
2. Pronaćićeš naftu jedino ako bušiš rupe.
3. Egzekucija je strategija.
4. K.i.s.s. (Keep It Siple, Stupid)
5. Prepuštate 100% prilika koje nikad ne preduzmete.
6. Ako ne pravite greške, onda se ne trudite dovoljno oko problema. A to je velika greška.
U 70-im se prognoziralo da ćemo u ovim dvijehiljaditim raditi samo 4 dana nedeljno. U stvari mi smo umjesto minus jedan dodali i još jedan, pa nerijetko radimo standardno 6 dana nedeljno.
Dragan Babić se preispituje da li je petak zaista namjenjen za rad? Kod mene suprotno, petak mi je najproduktivniji dan u sedmici! Neke firme su krenule da eksperimentišu sa radnomnedeljom od četiri dana. Kad se radi o uslužnom biznisu, ja kažem nema šanse. Mora 40h po zaposlenom da se fakturiše sedmično.
Probajte da izgovorite, jako zamršen izraz. Ali “intuitivan” bi se odnosilo da se koristi po intuiciji, po osjećaju. Dobra fora su bili neki stari Nokijini interfejsi koje su toliko „intuitivno“ rješeni da klinci fore radi stave turski, francuski ili arapski jezik i bez problema se snalaze i u sekciji za podešavanje mobilnog telefona.
Kod nas je pak već u legendu ušlo da dugogodišnji korisnici kompjutera i na bankomatu biraju engleski jezik.
Naišao sam na Nielsenovo testiranje iz 2005. o povećanju prodaje na e-commerce sajtu kroz usability. Test pokazuje da ako stavimo veće dugme „kupi“ na sajt, prodaja će se povećati za 1%. Internet prodavnica koja ima konverziju od 2%, kao rezultat ima novu konverziju od 2.02%.
Koga briga za 1%? Amazonu kad napravi sedam milijardi dolara godišnje, to je 70 miliona dolara. A pošto niste Amazon, držite se onog što je jednom rekao nekadašnji prvi čovjek Pepsija Roger Enrico: „Čuvajte se tiranije malih izmjena na malim stvari, već činite velike promjene na velim stvarima.“
“Svi ste vi bili kolonija”, što bi rekao McKraken za stav kojim odiše Jaguarov sajt. Ovaj sajt je ujedno i pobjednik Blast Radiusovog istraživanja za 2007. kojim su obuhvaćeni sajtovi sa najboljim onlajn doživljajem u Velikoj Britaniji (PDF).
Da kvalitet nije presudan da bi se čulo za vas, pokazuje primjer Nenada Stevanovića iz Jagodine. Neoktriveni biser domaće blogosfere piše još od novembra 2003. godine!
Koliko ovaj čovjek čita i naručuje sa Amazona, bila je moja prva reakcija. Nenad piše o inovacijama, kvalitetu života, ekonomiji, medicini, obrazovanju i eliksiru mladosti. Baš sam se prijatno obradovao.
Holandski Segd je meni nova friška destinacija koja piše o dizajnu. Nisam nešto posebno zagledao, sviđa mi se aktuelni tekst o dizajnu godišnjih izvještaja (annual reports). Na slici ispod je veoma poznati Podravkin izvještaj koji je uradila poznata zagrebačka agencija Bruketa&Žinić.
Ostajemo u Evropi. Njemački tandem iza Smashing Magazina pripremio je pregled zanimljivo dizajniranih pakovanja.
Bonus: Coudalov interfejs dizajn za Field Notes koji razbija monotoniju.
Nastavak odlične serije tekstova dr Kukrike. Prava magija je nešto što je oduvek strpljivo čekalo da se stvore svi uslovi za ispunjenje našeg života i konačno prekine sa životarenjem. Snovi i ciljevi u našoj glavi moraju da budu nešto posebno. Oni treba da budu u skladu s našom ličnošću, kao što i svaki ključ odgovara određenoj bravi.
Insajderi vs autsajderi, česta nit koja se provlači kroz Grahamove eseje. U osnovi koja je razlika, ko određuje šta znači biti "unutra" i "napolju", šta definiše elitu, anti-testovi, koncept "manje". Ključno pitanje ovog eseja jeste zašto savršeni marginalci prave savršene proizvode. Socijala, i klošar do pola.
Kon Tiki Travel i loša usluga. Krajnje je vrijeme na ovim prostorima da se prestane sa ovakvom poslovnom praksom! Samo oni koji su prevazišli ovo, su postali ono što jesu.
Web::Strategija. Internet marketing konferencija u Zagrebu, 26. juna 2008. Via AV.
Za kvalitetno ubijanje vremena na poslu. Igre-Igrice. Via D.
Transferi: Dušan Kaličanin je novi kreativni direktor u Pakomu.
Gastarbajterske frustracije su isplativa tržišna niša. Mi odavle prosto obožavamo da čitamo o gastarbajterskim iskustvima tokom svih 10 (!) dana godišnje koje provedu kod nas.
Najavljeni rani line-up za dvije hiljade i osmu i početak registracije za proljetne konferencije. Osma E-Trgovina na Paliću. Drugi Web.Start u Zagrebu.
17 July 2008 |
