Mentalitet – sveopšti ljudski kvalitet
#1 Zašto naš čovjek voli više odmah da ukrade sto maraka, nego da sačeka mjesec dana i zaradi hiljadu maraka
“Zašto naši, nazovi, kriminalci i mafijaši ne mogu da prave velike poslove. On će doći u situaciju recimo da se isplanira posao od pet miliona maraka koji treba da se radi za godinu dana. On će pre uzeti deset hiljada maraka odmah da nekoga zavrne, nego da od tog čoveka kroz godinu dana uzme sto hiljada maraka. To je jedna naša, naš mentalitet i naša… Oni koji su to prevazišli, oni kriminalci koji su to prevazišli, oni su se izdigli, oni su to što jesu.”
– Ljuba Milanović, inspektor beogradske policije, “Vidimo se u čitulji”, 1995.
#2 Nepostojanje odgovornosti
“Vrijeme – kod Srba (i Balkanaca uopšte) veoma rastegljiv pojam. Orijentalna osobina za koju se vjeruje da je u mentalitet ugrađena tokom viševjekovne turske okupacije. Na primjer, sada ili odmah može da znači sutra ili prekosutra, za mjesec dana ili nikad.”
– Mileta Prodanović, Antizid, Publikum kalendar, 2001.
15 July 2006 |
Milos 736 days ago
Sećam se filma “Vidimo se u čitulji” a još bolje se sećam citata tog inspektora. Pre par godina nisam razmišljao o faktoru “mentalitet” a sada, posle više iskustva u saradnji sa našim ljudima, mislim da je ovo – kako bi naši rekli – “živa istina” i da je ta činjenica jedan vrlo važan faktor za uspeh ili neuspeh našeg naroda u srbiji a naravno i u inostranstvu.
Jel ja to vidim gastarbajterskim očima?
Dalibor 736 days ago
Pazi Marko, odmah cu ti reci da Rumuni imaju jako slican mentalitet. Ja mozda ne znam nase razloge, ali Rumuni su navikli da u zadnjih 50 godina nista ne rade kako treba, posto im niko nista nije garantovao .
Danas, i dalje teraju istu politiku; njihova filozofija je u 90% sluchajeva “radim tek koliko da se vidi, a da leko od toga da treba da bude kvalitetno”. Dosta stvari se i dalje prilicno “fus” radi.
To shto ljudi ne vide 2 metra dalje je njihov subjektivni problem. Nazalost, takvih je slucajeva mnogo.
Milos Blagojevic 735 days ago
Taj mentalitet je u poslednje vreme se sve vise prosirio. Pogotovo osobina odgovornosti, tj vecina ljudi je uopste nema. Sto se tice #1, mislim da je tu u pitanju poverenje izmedju ljudi, jer oni vise ide na sigurnost, tj sto se kaze, bolje ce da uzme odmah sigurnih 100 maraka, nego da ceka nekih virtulenih 1000 maraka ili vise. Pitanje je poverenje i rizika, koliko je osoba spremna to da uradi. Ali, za to su potrebni pravi ljudi da ih imas oko sebe u takvim situacijama.
Odgovornost, ah, sta je to? To se u poslednje vreme pocesto pitam, gledajuci ljude oko sebe, tj njihov rad i njihovo ponasanje. Zaista voleo bi da znam tacan razlog zbog cega je to tako, i do cega ih je to dovelo, ali znam sigurno da je u pitanju ljudski faktor.
Marko Bijelić 734 days ago
Miloš: slažem se u potpunosti da urođeni mentalitet ima vrlo bitan uticaj na uspijeh ili neuspijeh našeg čovjeka, bez obzira gdje se nalazi.
Dalibor: Zanimljiv info o Rumunima. Mada, interesatno je da su oni napravili solidan napredak u IT u poslednjih desetak godina, sada nisu imali rat, mnogoljudna su zemlja… ali slično svoj ostaloj Istočnoevropskoj ekipi oni pamte 50 godina komunizma kao jedan od gorih perioda vlastite istorije, za razliku od nas gdje nažalost svaki drugi čovjek pati za Titovim periodom. Komunizam je kod njih značio žestoko unazađivanje, kod nas je tih 50 godina bio najbrži period uspona gdje su bosonoga čobančad uletila u državne stanove i kupila polovne “švabske” automobile.
Miloš Blagojević: Opet taj problem svake naše generacije koja kreće sa zgarišta, dok nam ovi prije nas u amanet nisu iskreno ostavili ništa (a oni prije njih njima ništa, i tako u nedogled). Ostavili su nam totalno uništen administrativni aparat i potpuno pogrešan sistem vrijednosti. Neodgovornost predpostavljam u poslu da potiče od nepostojanja poslovne kulture, koja iskreno nema gdje ni da se izuči. Opet tu je i taj faktor nesigurnosti da sutra može da pukne čitava koncepcija života ovdje, pa se možda i iz tog razloga ljudima prosto ne da da rade bilo šta za vlastito dobro. Užas…