Posao se širi tako da popuni preostalo vrijeme za njegovo obavljanje. Poznat je i kao studentski sindrom. Ako imate sedam dana na raspolaganju da završite posao koji se može uraditi za dan, šest dana nećete ništa raditi, nego ćete se tek sedmog dana latiti posla. Pa ćete posao završiti osmi dan u ponoć i probiti rok. Malo je poznato da je ovaj zakon nastao u šali, ali je itekako potvrđen u stvarnom svijetu.

Parksinov zakon je teško hakovati u pravom smislu rječi hakeraj. Možete vi mantrati koliko oćete: Ako ne počneš, nećeš ni završiti; Početak posla je pola obavljenog posla.. da tu nije prokleto 90-90 pravilo! Dabogda crk’o ko ga izmisli: 90% koda uzima prvih 90% vremena neophodnog za razvoj. Preostalih 10% koda zauzima drugih 90% vremena u razvoju. Dobar je način da se vratite malo nazad i da provalite da ste imali situacije kad ste sebi zacrtali da ćete nešto obaviti do podne i onda ići drugim pametnijim poslom. Recimo piti kafu. I stvarno ste stigli. S druge strane sličan ili isti zadatak ste drugog dana opušteno zacrtali da završite na kraju radnog dana („niđe ne boči“), što će reći da ste ga završili oko 9h te večeri, a počeli ujutru. Ili u još češćoj varijanti, niste ga do kraja spičili jer ste bili umorni od silnog rada tokom čitavog dana.