Ima jedno po’ godine kako sam se rješio TV-a. Jedino mi se nekad omakne kad uđem u lokal, kao nekad kod babe i đeda na selu kad dođe komšo da gleda naveče dnevnik pa blene u TV. Tako isto nekad i ja. Ali samo nekad.

Niti mi treba, niti bi ga ponovo ubacivao. Televizija, uoastalom kao i 98% drugih informacija i medija iz kojih dolaze (uključujući novine i Internet) zaglupljuje i traći jedini nedoknadivi resurs vrijeme. Novine nisam nikad kupovao, pomalo virnem na sajtove sa vijestima, ponekad prelistam u kafiću i to je to. Najljepša je stvar što ne prepuštam ništa. 80% zanimljivih stvari u novinama se tiče nekih selibritija, od kojih nemam nikakve vajde. Ekonomija i politika su naručene pjesme, sport ne pratim, kultura me ne zanima, zanimljivosti i kolaž magazini se hapaju sa neta, o crnoj hronici se diskutuje uz kafu.