Tri primarna faktora uspijeha Web proizvoda
Kao što napisah prije par dana, proizvodnja (development) Web servisa postaje bezobrazno jeftina, a tri primarna faktora u tržišnoj utakmici postaju: brending, ozbiljan marketing i dizajn.
1. Brending
Često se navodi da je na Webu snaga brenda izražena u svojoj kristalnoj jasnoći. Čuveni koncept kupca kojim jednim klikom može da zbriše upravo idealizuje Web i sajberspejs kao mjesto za testiranje snage brenda. U eri masovne produkcije jednostavnih Web proizvoda koji se brzo i jeftino prave i rješavaju jednostavne probleme, brend postaje važniji nego ikad. Presudan u opstanku na tržištu.
Izgraditi religiju oko vlastitog proizvoda je koncept koji je u tradicionalnom brendingu dobro poznat – Apple i Harley-Davidson su karakteristični primjeri. Google i 37signals su kompanije koje su u poslednjih pet godina uspjele isto da urade na Webu. Pogledajte anketu koju sam prije nekog vremana postavio na ES forumu, gdje je preko sto članova zajednice odgovorilo na pitanja da li bi platili 5 dolara mjesečno za korišćenje Googlea.
2. Ozbiljan marketing i PR
Suština svih proizvoda nastalih u poslednje dvije godine jeste da se fokusiraju na isuviše malu tržišnu nišu. Kako su to na Read/Write Webu napisali, najveći dio novih startup kompanija potpuno pogrešno targetira Techcrunch 53.651 indeks, odnosno radi se o 53.651 čitaoca prijavljenih na Techcrunchov RSS izvor. U taj indeks spadaju i svi ostali mladi geekovi koji posjećuju Digg, del.icio.us, eHub i slične perjanice u promociji dvanula proizvoda. U ovaj indeks spadaju i posjetioci Biznisbloga. Techcrunch nije jednako masovni market! Primjer activeCollaba pokazuje da dobar proizvod preko noći može dostići popularnost na ovim servisima. Ali imati dobar proizvod više nije dovoljno. Za bolji uspjeh vašeg proizvoda, treba vam nešto jače. Nešto mnogo ozbiljnije. Samim tim vraćamo se na poznate riječi Paula Grahama: “Naš startup je kompletan marketinški budžet potrošio na PR: dok smo sami sklapili naše kompjutere i štedjeli na hardveru, plaćali smo PR firmi 16.000 dolara mjesečno.”
3. Dizajn
“U Sonyju smo svjesni da svi proizvodi naših konkurenata u osnovi posjeduju istu tehnologiju, cijenu, performanse i opcije. Dizajn je jedina stvar koja pravi razliku između dva proizvoda na tržištu”, – Norio Ohga, čuveni direktor kompanije Sony
Slična pravila igre čekaju i industriju Web softvera. Samim tim, ovaj citat govori sve. U vremenima koja slijede interfejs dizajn i doživljaj kupca postaju treći ključni faktor.
11 July 2006 |
Maja 740 days ago
Apsolutno se slažem da su ta 3 faktora ključna za uspešnu prodaju proizvoda ALI zaista ne mogu da složim da je razvoj softvera (recimo za web – da li misliš na web services (SOA) ili web applications uopste?) sve jeftiniji. Možda pod “jeftiniji” misliš na outsourcing i cinjenicu da developera ima sve vise?
Znači, da li bi mogao nekako da mi dočaraš na domaćem primeru – Sony kapiram :) – po mogućstvu na primeru tvog novog proizvoda? O kojim tehnologijama se radi, za koliko vremena ste ih razvili itd itd. :)
Veliki pozdrav :)
Dalibor 740 days ago
Chini mi se (i verujem) da je mislio daweb developera ima sve vise. Zahvaljujuci Ajax frameworkovima i u manjoj meri Flash aplikacijama, svaki programer koji je bolje upucen u teoriju (i praksu) pisanja web aplikacija sa iole boljom idejom moze napraviti web proizvod.
Shto se brandinga tiche, upravo je to shto si naveo razlog shto toliko forsiram branding web sajtova; kao i u normalnom svetu, gde je konkurencija velika, branding i jak identitet ti je jedino sredstvo kojim mozes sebe izgurati na povrsinu; osamdesetih godina, Sony je imao bolju tehnologiju (Betamax) ali je Toshiba (VHS) imala bolji marketing i na vreme su uvideli snagu advertisinga tako da su daleko vishe novca potrosili na reklame. Prica je dobro poznata.
Upravo se ista stvar desava na Webu; sve je vishe proizvoda koji imaju pristojan nivo kvaliteta ali je jako malo onih koji svojom idejom i konceptom napravum boom na trzistu; branding ostaje i dalje jedino oruzje kojim se web kompanije uspesno probijaju.
Marko Bijelić 740 days ago
Dalibor je dobro objasnio šta je pisac htio da kaže :)
Kada kažem Web servis mislim na standardno žargonsko poimanje, kao bilo koje usluge na Webu koja se u osnovi daje kroz neku Web aplikaciju, tipa Yahoo! Mail, Google Search, Technorati, Flickr, Blogger… Nisam mislio na u programerskom značenju Web services (SAO), taj izraz je inače sam po sebi dosta unio nesporazuma.
Moram samo u startu napraviti neku jednostavnu razliku između da kažem enterprise develomenta i startup developmenta, da se izrazim ovako. Pod enterprise developere svrstaću sve ljude u većim ili manjim kompanijama i rade na većim ili manjim proizvodima koji targetiraju veće ili manje tržišne niše. Iskreno ne poznajem taj segment, pogotovo ne plate tamo, tako da ne mogu da govorim o istom, tu postoji taj problem (za koji ja mislim i da nije toliki problem) outsourcinga, ali u suštini mislim da tu nema nekakvih većih promjena u platama tih ljudi, niti sličnih “opasnosti”.
E sada, ja sam u ovom tekstu govorio o startup biz developerima. Majo, dobro si mi naznačila da se u stvari radi o faktorima za prodaju softvera :) Ajde probaću samo čitav proces da razbijem u tri parčeta:
ideja—proizvod—prodaja
U suštini danas je veoma lako jednostavnu ideju pretvoriti u jednostavan proizvod. I izgleda da to danas svi rade, skoneš recimo na Emily Chang eHub i vidiš koliko se novog Web softvera štanca dnevno. Pojava tolikih developera koji nemaju da rade šta pametnije mora da sroza cijenu startup proizvodnje, ili u drugom slučaju da je drži na jednom solidnom nivou, koji nije pretjerano visok. E sada, možda sam trebao da napravim poređenje da će recimo lupam 80% cijene kompletnog razvoja softvera otići na ovaj dio između proizvoda i prodaje. Naravno, nadam se da neće nikada dostići nivo patika koje recimo u proizvodnji koštaju $3 a prodaju se za $130, gdje od ovih $127 kada se odbiju troškovi transporta i skladištenja, ostatak odlazi na ova tri faktora: dizajn, marketing/PR i brending. No Logo od Naomi Klajn je sigurno i dalje najbolja literatura na ovu temu, gdje se i prožima ona priča da Adidas, Puma, Fila, Nike i ostala bratija u stvari samo dizajniraju i prodaju proizvod na konto snage njihovog brenda i umješnosti (outsourcovanog) marketinga.
Što se tiče razvoja Momenta, mi radimo u potpuno drugačijim uslovima i za drugo tržište nego strani (tj. US i EU) start-up timovi, pa su stvari dosta drugačije. Uskoro ću napisati par tekstova o mojim iskustvima oko čitave priče o domaćem startupu. Prvo moramo da završimo posao, pa tek onda da pričamo kako smo ga obavili ;-)
Maja 740 days ago
Marko, sve je jasno. Malcice sam promasila temu ali ti si naravno apsolutno u pravu sto se tice start-up-a i 3 glavna faktora uopste. Radila sam i ja u jednom (na pocetku moje CH karijere) ali je neslavno propao. :(
Radujem se vec unapred tekstovima o Momentu.
Ilija Studen 740 days ago
Mislim da si prevelik naglasak stavio na ova tri “faktora uspeha”. Kao osnovu za ovaj stav uzimam gomile proizvoda sa “web 2.0” etiketom koji su i pored dosta sredstava uloženih u marketing stranu cele priče jedino napravili—gubitke.
Uspeh dolazi kao kombinacija mnogih faktora. Van sam cele marketing priče, ali znam da su tri navedena faktora izuzetno bitna, ali ne i presudna.
Ono što si zaboravio da spomeneš, a izuzetno je bitno je činjenica da proizvod treba da ima neku vrednost. Korisnici neće koristiti neki proizvod čija ideja ima malo veze sa razumom i konkretnim potrebama korisnika bez obzira koliko uložiš u promociju tog proizvoda. Bar neće dugo.
Ponudi ljudima rešenje nekog problema koji imaju, način da se zabave, uspešnije komuniciraju itd. Proizvod treba da zadovoljava određene potrebe korisnika. Ponudi im nešto što jednostavno ima vrednost. Ako to ne ostvariš, a odradiš odličnu promociju i sve što uz to ide dobićeš samo hype koji nestane istom brzinom kojom je i došao.
Btw, svi smo skloni da naglašavamo onu stranu priče na kojoj smo. Pokušavam da hladne glave gledam na celu stvar i vidim samo jedno: korisnike i njihove potrebe. Sve ostalo je u službi toga (tehnologija, marketing…)
Uh, dug komentar… :)
Dalibor 740 days ago
Ilija, i nije bash dug post ;)
Prvo, u pravu si kada kazes da proizvod treba da ima neku upotrebnu vrednost, ali to sam vec napomenuo: ”...ali je jako malo onih koji svojom idejom i konceptom napravum boom na trzistu”.
Dalje, NARAVNO da je bitno da aplikacija radi odredjen posao. Niko nije zaintresovan da koristi (i investira) novac u aplikaciju koja, recimo, ispisuje “HELLO WORLD” na neki do sada nevidjeni nachin. Medjutim, “gomile proizvoda sa web2 etiketom” nisu nista drugo osim web aplikacije radjene novim tehnologijama (uglavnom Ajax) koje “neki novi klinci” projektuju da bi obavljali razne poslove. Neshto slichno shto si ti uradio sa ActivCollabom. Medjutim, u tvom sluchaju, ti si uzeo gotov recept, napravio chorbu, ali za razliku od 37Signals, ti si svojim komsijama dao da jedu, bez da im naplatis.
Neki novi klinci rade ponekad impresivne aplikacije, koje bi mogle proci zapazeno ali tu do izrazaja dolazi jedno univerzalno pravilo: mozes imati najbolji proizvod na ovom svetu ali ako niko ne zna za njega, nece imati nikakve sanse na trzistu.
To nije slucaj sa proizvodima koji nisu dovoljno kvalitetni a ulaze se odredjena (velika) suma na njeno promovisanje. Iz iskustva znam, radeci kao marketing konsultant, da uz pomoc KVALITETNO ZAMISLJENE ADVERTISING KAMPANJE mogu prodati skoro bilo sta.
Tako da si u pravu kada kazes da velika vecina aplikacija postane samo prolazni hype(to za web2 vishe nista ne verujem..skoro svaka Ajax aplikacija se naziva web2 servisom, shto je apsolutno netacno i pogresno) je samo proizvod neupucenosti developera u marketing i VAZNOST TRI PRIMARNA FAKTORA ZA USPEH JEDNOG WEB PROIZVODA.
Kvalitet i dalje ostaje diskutabilan faktor, ali daleko od toga da ga ne treba uzimati u vid.
Marko Bijelić 739 days ago
>Mislim da si prevelik naglasak stavio na ova tri “faktora uspeha”. >Kao osnovu za ovaj stav uzimam gomile proizvoda sa “web 2.0” >etiketom koji su i pored dosta sredstava uloženih u marketing >stranu cele priče jedino napravili—gubitke.
Realno rečeno sem promocije u okviru Techcrunch 53.651 indeksa, malo je Web 2.0 proizvoda radilo ozbiljniju marketing promociju. I sam Jason Fried je priznao da su prije nekog vremena angažovali PR agenciju, jer je drugačije bukvalno nemoguće (pogotovo u maloj firmi sa ograničenim resursima, uključujući i vrijeme) plasirati priču o svom proizvodu van Techrucnh 53.651 populacije. Business 2.0, Wired, Fast Company su primjer magazina koji su vrlo usko povezani sa Internet industrijom, ali i tamo je teško plasirati svoju priču. A tek šta je sa BusinessWeek, USA Today, NY Times, Fortune, Money, itd.
Koliko sam vidio recimo Digg, Technorati i Newsvine su uložili dosta u PR i marketing. Suština je da je oko tih servisa napravljen ozbiljan biz, ozbiljne VC firme su do sada inkasirale ogromna sredstva u njih i predpostavka svih tih investitora jesta da će ta lova jednog dana da im se vrati, barem kroz vrijednost tih brendova. Kako tačno, ne znam, nisam u tim vodama i ne mogu da napravim adekvatnu kalkulaciju. Technorati, Flickr, Newsvine su pokrenuli vetarani industrije, Digg su napravili klinci, ali dok nisu doški investitori koji su pljunuli ogromnu paru i platili im hosting resurse i redizajn (v2), niko nije čuo za taj Digg. I predpostavljam da je danas osnivački procenat u kompaniji jako jako malen…
Ali pazi Ilija, recimo ako ti dnevno potrošiš lupam 6 sati na aC, taj proizvod takođe pravi opurtentni trošak. Recimo da je tvoj sat $10 na tržištu, ti svakodnevno gubiš $60 jer se usmjeravaš na taj projekat, a ne na komercijalne projekte. Naravno, ti računaš da će to ulaganje u aC da ti se vrati na nekakav način, da ćeš lupam imati za dva mjeseca tržišnu vrijednost od $30 po satu. Ista je priča i sa velikim igračima, samo štu su cifre malčice veće ;)
>Ono što si zaboravio da spomeneš, a izuzetno je bitno je činjenica >da proizvod treba da ima neku vrednost. Korisnici neće koristiti >neki proizvod čija ideja ima malo veze sa razumom i konkretnim >potrebama korisnika bez obzira koliko uložiš u promociju tog >proizvoda. Bar neće dugo.
Evo šta je Dalibor rekao, a isto će ti potvrditi svaki advertajzer od Bukurešta do Bangladeša:
To nije slucaj sa proizvodima koji nisu dovoljno kvalitetni a ulaze se odredjena (velika) suma na njeno promovisanje. Iz iskustva znam, radeci kao marketing konsultant, da uz pomoc KVALITETNO ZAMISLJENE ADVERTISING KAMPANJE mogu prodati skoro bilo sta.
I to je u suštini to. Slažemo se svi da proizvod mora da zadovolji potrebe, ali čak najuspješniji proizvodi ne zadovoljavaju potrebe, nego stvaraju novu potrebu. Ima na početku Fight Cluba odlična ilustracija kad se lik izbije na Ikea sto i sve ostale gluposti u njegovom stanu izazvene potrošačkim društvom i besmislom čitave priče. Kupujem, dakle postojim.
Što se tiče hypea, to se može objasniti preko lovemarks filozofije u brendingu:
Da biste danas uspeli na tržištu, pored poštovanja potrebna vam je i ljubav. Međusobni odnos ljubavi i poštovanja od strane potrošača prikazuje priloženi grafikon. Crvena horizontalna linija prikazuje ljubav, dok je vertikalna plava rezervisana za poštovanje. Presek ove dve linije obrazuje četiri kvandranta koje ćemo postepeno analizirati.
• U donjem levom kvandrantu, poštovanje i ljubav su na niskom nivou, tu spada roba kao što je pamuk, voće, povrće, ulje, šećer i pesak. Po rečima Kevina Robertsa, brojnim telekomunikacionim kompanijama preti pad u ovu rupu bez dna.
• Na suprotnoj strani, desni donji kvadrant odlikuje nizak nivo poštovanja, ali visok nivo ljubavi – ovaj deo je predviđen za prohteve potrošača, uključujući aktuelne moderne trendove. Ovde se ubrajaju stvari koje volimo jedno vreme, a nakon toga ih odbacimo. Recimo, na ovim prostorima odomaćena takmičenja mladih pevačkih i sličnih multitalent zvezdi spadaju u ovu kategoriju.
• Sledi gornji levi kvadrant gde se nalazi najveći broj današnjih uspešnih brendova, Trustmarks kako ih još naziva Roberts – veoma poštovani, ali nedovoljno voljeni od strane potrošača. IBM, Suzuki, Sony, Dell, Holiday Inn, su samo neki od brojnih brendova kojima nedostaje ljubav, odnosno emocionalna veza sa vlastitim potrošačima.
• Ljubav je karta za poslednji, četvrti kvadrant – tamo vladaju zajedno poštovanje i ljubav, tamo pripadaju najuspešniji brendovi. Tamo se nalaze Lovemarks. Instiktivno znate već o kojim brendovima se radi. Mislite o svojim omiljenim markama, etiketama, brendovima.
Dalibor 739 days ago
Sta drugo reci osim da se u potpunosti slazem sa tobom.
Zelim samo da dodam (za one koji su manje upuceni u tematiku) da marketing zapravo nije isto shto i advertising; marketing je proces koji nam pomaze da saznamo sta, kome, zasto, gde, kako da prodamo i nudim nam resenja na te probleme.
Takodje, advertising je orijentisan striktno na promociju odredjenog proizvoda ili proizvoda i uglavnom resava probleme koji su locirani zahvaljujuci marketingu.
Isto vazi i za web. Malo je glupo praviti aplikaciju koja nema upotrebnu vrednost. To ne znachi da ne moze biti poznata i moderna. Opet , isto je glupo praviti sjajnu aplikaciju, a ne pokazati je ljudima. Rezultat je isti.
Previse ili premalo ne sme postojati. Uspeh odredjenog servisa ili proizvoda na definisanom trzistu zavisi od upotrebe sva tri (cetiri) primarna faktora.
Ilija Studen 739 days ago
>> Iz iskustva znam, radeci
>> kao marketing konsultant,
>> da uz pomoc KVALITETNO
>> ZAMISLJENE ADVERTISING
>> KAMPANJE mogu prodati skoro
>> bilo sta
Očigledno imamo različita merila kada je uspeh u pitanju. Da li je uspeh prodati? To je bottom line? Čisto da znam. Prosto srpski rečeno, prodati nešto što ne vredi uložene novce se kaže—uvaliti. Super, to plaća kiriju, auto, gorivo, lep sat, fancy večeru, ali opet.
Kao što sam gore i rekao, mislim da je prevelik naglasak stavljen na ta tri faktora. Ni u kom slučaju ne želim da umanjujem njihovu vrednost (jer je ogromna), ali opet je po meni bottom line koliko tebe i tvoj proizvod korisnici stvarno cene. Vi pričate o tome kako doći do njih, ja o tome kako ostati uz njih.
Njih stavljam uvek ispred profita. Solo sam, nemam previše stvari koje me sputavaju, imam fallback opciju uvek i verujem u agilnost i mobilnost tako da mogu da imam taj stav. Za ljude koji ulažu milionske cifre u svoj posao, imaj porodicu da hrane i cela reputacija im zavisi od par dobrih ili loših odluka taj način razmišljanja najverovatnije ne bi funkcionisao.
Btw, da imam investiciju od 5 mil najverovatnije bih i ja unajmio PR agenciju, zakupio ozbiljne resurse i počeo toliko da ulažem kako bih od same firme napravio mašinu koja generiše profit ne bih li na kraju iz cele priče izašao sa dobrom svotom na bankovnom računu. Ali, trnovit je put do takvih prilika. Ne padaju sa neba…
Bah, uvrteh se u diskusiju koja definitivno nije na mom terenu. Možemo li sad da počnemo da pričamo o PHPu? :D Nadam se samo da ste razumeli šta pokušavam da kažem. Doduše, sad kad razmislim kompletan moj stav je ipak malo offtopic.
Marko Bijelić 739 days ago
Ilija, mislim to je sada čuveno pitanja da li radiš za slavu ili za novac…
Jako malom broju ljudi je pošlo za rukom da ostvari jedno i drugo. Mislim svi koji smo još mladi smo u tom ”...I da za mnom viču on naš je pravi babo, i da za mnom viču Amadues Rambo…” fazonu, koji podrazumijeva prepoznatljivost, respect u onlajn i ili offline zajednici svejedno. Sve zavisi koga šta više napaja, ja bih konkretno više da preferiramo lovu, nego popularnost i slavu :)
Vladimir Kezic 739 days ago
Kako čitam ove postove čini mi se da bi smo se mi prvo trebali složiti da li mi govorimo o prodaji proizvoda velike korporacije ili o nekim našim lokalcima sa dobrom idejom. Jer se pristup problemu uveliko razlkuje.
Prvo to da se dogovorimo pa možemo govoriti dalje.
Moram da se sad osvrnem na sam post.
Marko druže kad si spomenuo marketing i PR vjerovarno si mislio na advertajzing i PR(što opet mnogi svrstavaju kao jedno), jer marketing sam po sebi sadrži sva tri tvoja principa i još štošta uz to.
Da se osvrnem na dio oko advertajzinga i prodaje.
Mnogi ljudi su u zabludi da to “Advertajzing prodaje sve” znači da ako uložite i napravite dobru kampanju da će vaš proizvod uspjeti i zaraditi novac. Mnogo je suprotnih primjera u prošlosti.
Da li će vaš proizvod uspjeti zavisi isključivo od vrijednosti koju vaš proizvod ima za korisnika, a tu vrijednost utiče kompletan marketing mix a ne samo ove 3 spomenute stvari.
Advertajzing jako malo dodaje na vrijednost ali može biti kratkoročan mlazni pogon koji svoju pravu snagu pokazije tek kad su proizvodi na tržištu dosta sličnih karekteristika.
Toliko od mene. Neda mi se više pisati, na odmoru sam :)
Marko Bijelić 739 days ago
>Kako čitam ove postove čini mi se da bi smo se mi prvo trebali >složiti da li mi govorimo o prodaji proizvoda velike korporacije >ili o nekim našim lokalcima sa dobrom idejom. Jer se pristup >problemu uveliko razlkuje.
Kao što napisah u trećem komentaru odozgo, mislio sam na startup proizvode, tj. naše lokalce sa dobrom idejom. E sada, što se tiče samog problema. Velike kompanije i imaju financijske resurse da poguraju proizvod kroz marketing i PR i to je zajedničko za sve velike kompanije. Što se tiče ova druga dva faktora:
Na Webu velike kompanije u startu na konto njihovog brenda (Google, Yahoo, Apple, Microsoft), bez obzira šta tačno lansiraja na tržište dobijaju veliku pozornost, ukoliko je proizvod dobar, eto i velikog tržišnog udjela u samome startu. E sad definisao bih ovdje šta mislim pod dobar proizvod, mislim na neki osrednji proizvod koji ima ocjenu tri na skali 1-5. S druge, karakteristično je da se veliki broj kupaca odlučuje za nekav proizvod na osnovu brenda sama kompanije. Webmail tržište je dobar primjer, kako se ljudi odlučuju između Hotmaila, Yahoo! Maila i Gmaila. S druge strane postoji i određeni broj kupaca koji su svjesni da se u suštini radi o sličnim brendovima istih karakteristika i performansi i upravo ih interesuje onaj Sonyjev faktor – dizajn. Upravo je zbog dizajna interfejsa masa ljudi, uključujući i mene recimo prešla na Gmail.
>Marko druže kad si spomenuo marketing i PR vjerovarno si >mislio na advertajzing i PR(što opet mnogi svrstavaju kao >jedno), .
Ne nisam mislio na advertajzing, nego na marketing, ajde uže da se izrazim na marketing mix, koji je opet sam po sebi ima dosta varijanti. Samo terminološki da razdvojimo, marketing je mnogo širi pojam u odnosu na advertajzing. Advertajzing je podskup marketinga. PR je s druge strane potpuno različita stvar u odnosu na advertajzing i marketing. Problematika: mnogi izjednačuju greškom advertajzing i marketing da se radi o istim terminima, zatim mnogi svrstavaju PR pod marketing i treće postoji čak struju u srpskom advertajzingu (Lazar Džamić, Dragan Sakan i Co.) koja je advertajzing promovisala kao nešto mnogo sofisticaranije od marketinga, odnosno u literaturi mnogo naglašavala advertajzing kao najvažniju stvar u marketingu.
>jer marketing sam po sebi sadrži sva tri tvoja principa i još >štošta uz to
E sad, mene kod marketinga nervira taj stav da marketing sadrži sve živo i onda se nađeš u situaciji da je uopšte bezveze pisati ovakav tekst, nego samo kažeš u četiri riječi: “Treba vam odličan marketing.” i klikneš publish. Pojasni malo ovo :)
ja sam fino naglasio da je marketing (možda precinzije marketing mix) jedan od faktora, ali mislim skoro svi u literaturi prave jasnu razliku između pojmova marketing, dizajn i brend.
>Mnogi ljudi su u zabludi da to “Advertajzing prodaje sve” >znači da ako uložite i napravite dobru kampanju da će vaš >proizvod uspjeti i zaraditi novac. Mnogo je suprotnih primjera >u prošlosti.
>Da li će vaš proizvod uspjeti zavisi isključivo od vrijednosti >koju vaš proizvod ima za korisnika, a tu vrijednost utiče >kompletan marketing mix a ne samo ove 3 spomenute stvari.
Slažem se oko pretjerivanja da advertajzing prodaje apsolutno sve, opet istina je negdje na polovini, mada možda ipak malo više na strani advertajzera. Ali sve zavisi od kakvog se proizvoda polazi, opet ako je proizvod dobar (trojka) advertajzing će u najvećem broju slučajeva da ga proda. Što se tiče vrijednosti, Ilija je sad dobio istomišljenika u diskusiji, biće zanimljivo :)
Sama po sebi vrijednost (value) je dosta dosta široka stvar.
>Advertajzing jako malo dodaje na vrijednost, ali može biti kratkoročan >mlazni pogon koji svoju pravu snagu pokazije tek kad su proizvodi na >tržištu dosta sličnih karekteristika.
Ne mogu da se složim. Uzmi ponovo primjer patika i 3$ dolara u proizvodnji i cijenu od $130 dolara u prodavnici. Koliko je tu para otišlo na advertajzing i brending :)
Bez advertajzinga i brendinga ja bih kupio za $15 dolara ili manje i bio happy.
Ilija Studen 739 days ago
Dobio sam istomišljenika. Jipi! Samo, problem što sam ja rekao šta mislim o celoj priči i ne bih preterano da “tupimo” pogotovo zato što ovo nije oblast koju detaljno proučavam i poznajem (više se ponašam po intuiciji i “kućnom obrazovanju”). Ako nastavimo lako me možete navući na tanak led pošto materiju ne ni približno dobro koliko bih želeo.
Pis :)
Dalibor 739 days ago
Ahahaha, kako si samo oprezan. Pa dobro, istina je da bih te pre ili kasnije navukao na “tanak led” s obzirom na moju specijalizaciju (marketing i korporativne komunikacije, magistar) ;)
Eh sad, necu vishe nista dodavati, Marko je sve lepo objasnio. Mogu i ja jednom manje da pisem :)
Maja 739 days ago
>Bez advertajzinga i brendinga ja bih kupio za >$15 dolara ili manje i bio happy.
A ja ne bih nego bih vise obratila paznju na kvalitet. Dokazano na visegodisnjoj praksi uspesne kupoholicarke. :)
Vladimir Kežić 738 days ago
OK. ako govorimo o lokalcioma tu brending jednostavno nema veze.
Tu sad postoji mnogo teorija da je advertajzing najznačajniji pa čak i nekeda je PR značajniji i od advertajzinga i od marketinga.
Takve teorije uspostavljaju ljudi koji se bave recimo samo advertajzingom ili samo PR-om i nemogu da vide šire od toga.
Jednostavno to se ne smije i ne može porediti jedno s drugim jer sve ima svoju ulogu.
I na kraju, Marketing stvarno sadrži sve živo.
Reći “Treba Vam dobar marketing” je isto kao da ste klijentu rekli “Treba Vam, uspješna firma koje može prodati više proizvoda nego što može proizvesti”.
Jednostavno takva rečenica je apsurd.
Marko Bijelić 738 days ago
>A ja ne bih nego bih vise obratila paznju na >kvalitet. Dokazano na visegodisnjoj praksi >uspesne kupoholicarke. :)
Maja: Jes u pravu si za kvalitet i višu cijenu :) Još samo kada bi se Adidas i dalje pravio u Njemačkoj…
>Jednostavno to se ne smije i ne može porediti >jedno s drugim jer sve ima svoju ulogu.
Vladimir: Slažem se u potpunosti.
>I na kraju, Marketing stvarno sadrži sve živo.
>Reći “Treba Vam dobar marketing” je isto kao da ste klijentu >rekli “Treba Vam, uspješna firma koje može prodati više >proizvoda nego što može proizvesti”.
>Jednostavno takva rečenica je apsurd.
Okej, ali ajde probaj da “provučeš” ova tri faktora kroz instrumentarij marketinga koji sadrži sve živo i onda kroz faktore marketinga predstavi suštinu ova tri navedena faktora :-)
Vladimir Kezic 738 days ago
Ha ha … ti znaš da sam ja lijen i da mi se neda kuckati :)
Može na kafi.
Marko Bijelić 738 days ago
eee, sad se na kafu izvlačiš ;-)
evo ti dobre teme za Brlaub, kad se vratiš sa godišnjeg i u formu sa kuckanjem.
Dalibor 738 days ago
Ahahaha, kako si ga skucao Marko ;) E, definitvno moram u Srpsku…
Vladimir Kezic 737 days ago
Imam već u planu nekoliko sličnih tema ali me juče štošta u gradu isfuralo pa moram napisati nešto kao odgovor na to :)
aa … zaš mene ja se nikad ne izvlačim
Marko Bijelić 737 days ago
Naravno znam da kod tebe nema izvlačenja :)
Iskombinovaćemo live nešto kada Dalibor zapali iz Rumunije do BL…
Dalibor 737 days ago
(offtopic) pa naravno, imam familiju u Banjaluci.. tetka mi tu zivi i dva brata :) tako da, vidimo se uskoro..