Startup treba težiti poziciji globalnog lidera u svojoj kategoriji! Preambiciozno? Suzite kategoriju.
Rječi su Davida Jankelića na konferenciji Web.Start. Ovu izvrsnu prezentaciju o tržišnim nišama svakako pogledajte. Listu slajdova sa predavanja ostalih predavača sa ovogodišnjeg Web.Starta, možete pronaći ovdje.
13 May 2008 |
Kada govorimo o inovacijama u osnovi postoje dvije škole mišljenja. Na jednoj strani škola koja zastupa princip “dovoljno dobro je—dovoljno dobro” i na drugoj perfekcionisti koji tvrde da je “dobro neprijatelj odličnog”. Apple je sigurno u hi-tech svijetu najčešće pominjani inovator kad se radi o perfektnim proizvodima. John Gruber je oprezno konstatovao da se sa Appleom ne možete takmičiti tako što ćete napraviti nešto dovoljno dobro, već isključivo napraviti nešto bolje.
Mi smo se puno ložili na Apple, čak sam u jednom momentu došao na ideju da je Apple u stvari pogrešan uzor i da lako može da iskvari preduzetnu omladinu.
Charlie Wood je kristalno jasno objasnio ono što Jasonu Friedu nije pošlo za rukom. Tačno je da Apple vođem “less is more” žvakom nudi manje opcija, ali ono što je Woods primjetio jeste da se radi o osrednjim, odnosno “dovoljno dobrim” opcijama. Ali umjesto konkurencije koja se nadmeće dužinom tehničke specifikacije, Apple se ističe po dizajnu. Odnosno samom doživljaju proizvoda, koji zatim marketing uspješno prodaje kao životni stil. U Applevom slučaju dok god korisnici dobijaju najbolji dizajn i korisnički doživljaj na svijetu, neće se žaliti ako poneka opcija kao što je bolja kamera zafali.
13 May 2008 |
Najveći američki maloprodajni lanac Wal*Mart otvorio je prvu prodavnicu 1962. godine u Arkansasu.
Najveći ruski dizajnerski studio Art Lebedev osnovan je 1995. godine.
12 May 2008 |
Joel Spolsky kaže da je u vojsci naučio više o konkurentnosti i strategiji, nego iz svih knjiga o menadžmentu zajedno što ih je čitao za života. Koncept je prost kao pasulj: pucaj i kreći se (fire and motion). Dovoljan je minut da shvatite kako funkcioniše. Pucaš na neprijatelja (to je “pucaj” dio). I u isto vrijeme krećeš se naprijed prema neprijatelju (to je “kreći se” dio).
Dio sa pucanjem je sasvim razumljiv. Ali u isto vrijeme morate da napredujete, ili se nećete maći sa mrtve tačke. Dok se krećete naprijed, bliže ste neprijatelju. Što ste mu bliže, lakše ga je i “koknuti”.
12 May 2008 |
Dragi preduzetniče, da li si sad motivisan?
Preuzeto sa bloga Krivi naum. (via Miloje/DPT)
Dragana Mirković – Sto ću čuda učiniti (remix)
11 May 2008 |
Svjetski ekonomisti se bave zanimljivim temama kao što su zakon ponude i potražnje u ekonomiji visoke prostitucije. Koje su vještine potrebne za prostitutke koje zarađuju i do $5.500 po satu?
Prostitutke koje su pod zaštitom makroa zarađuju više po satu nego kad rade “freelance”. Rjeđe se hapse, nisu na udaru policije i članova bandi koji zahtjevaju besplatne usluge. Iako se prostitke pod zaštitom makroa rjeđe povređuju od strane klijenata, makroi nadonađuju isto tako što ih povremeno izmlate. Više na ovu temu pročitajte u novom radu Sudhira Venkatesha (piše o ekonomiji podzemlja) i Steven Levitta (autor bestselera Freakonomics).
Juice – Petakk
10 May 2008 |
Prenoseći vijest o hapšenju Stanka Subotića, veliki broj medija je direktno citirao biografske podatke sa njegovog zvaničnog sajta. Dobri primjeri su tekstovi objavljeni u Večernjim Novostima, Dnevniku i Mondu. Politika i Press Online su prateći ovaj događaj koristili Subotićeve fotografije koje su dostupne za objavljivanje u foto galeriji sajta.
Pored zvaničnog sajta, koji je pregledan i dostupan na pet jezika, velika baza podataka o Subotiću se nalazi i na Wikipediji, i to ponovo na pet jezika.
9 May 2008 |
“Želio sam da budem urednik ili novinar. Ali sam ubrzo shvatio da moram da postanem preduzetnik ukoliko želim da nastavim sa magazinom.”
– Richard Branson
Ti nisi pisac.
Ti nisi “content producer”.
Ti nisi bloger.
Ti si preduzetnik.
Preuzeto sa Copybloggera.
7 May 2008 |
“To što velite da nemate revoluciju ovdje, nema je ni u Americi. Ja sam dugo razmišljao zašto se svim ovim ratovima u Americi, ja sam Amerikanac, kod nas toga nema i onda sam shvatio da je vrlo teško imati revoluciju i trčati ako imate iPod ili iPhone, jer bi vam mogao ispasti, a to je malo preskupo, pa je vrlo teško trčati, onda ispadne vam iPod i onda velite policiji – stanite, molim vas, samo vi pokupite pa ćemo nastaviti trčati.”
– Mirko Ilić, ilustrator
3 May 2008 |
Baš sam planirao da izađem iz dizajna i posvetim se samo klemovanju i onda pročitam u NT-u intervju sa Lepom Brenom. Ja sam iskreno Brenu zamišljao kao biznis vumen. Nisam uopšte imao pojma da iako neaktivna na prostorima bivše Jugoslavije (sem rjetkih gostovanja u tok šou emisijama), sve ove godine radi nastupe u inostranstvu. Konstatan priliv para od uslužne djelatnosti mnogo znači. Tako bome i ja, u zemlji vodim vlastiti biznis, a tezgarim za klijente od Amerike do Indije.
Otkrio sam boju. Plaćao sam ranije drugima da slažu boje za mene ili bi semplovao tuđe kolorne šeme. Još ekstremnije, radio sam uglavnom crna slova na bijeloj praznini, sive ivice i još jedna boja. I onda mi je puk’o film. Prvo, smorio sam se poprilično od bijelih interfejsa, previše sam ih uradio u zadnjih godinu dana. Proces mi se isto izmjenio. Spontano sam prestao da šarkam na papiru, već direktno iz glave crtam u Ilustratoru. Obično ne pogađam iz prve ruke, uradim prešareno, pa onda oduzimam i radim iz početka.
Tipografiju uvijek završavam u CSS-u, tako da finalna izgleda mnogo bolje nego u Ilustratoru. Web je živ organizam, daleko od statičnog grafičkog dizajna, svakim sledećim interfejsom znam da sam sve više u pravu. Tužno je kad čovjek nema posebnih želja u branši nešto novo da radi. Redizajnirao bih recimo Fashion TV, jerbo je www.ftv.com na ekranu svakog plazma ekrana u koji god ugostiteljski objekat da uđem. Što se ovih prostora tiče, tu bih volio da redizajniram štampano izdanje neke od dnevnih novine. Tu bi zvao Jelenu Mirković da radimo u talu.
Lepa Brena – Robinja
1 May 2008 |
„Kakvi su ti odnosi sa Bajagom?
Dobri. Znaš to su ti sve kolege iz branše: ja, Bajaga, Majkl Đekson i Lepa Brena. Evo baš neki dan sjedimo Majkl Đekson i ja u jednoj kafani i on mi se žali…“
– Rambo Amadeus
(Inspirisan Varagićevim tekstom.)
1 May 2008 |
“Kad neko njihovim šefovima pomene pitanje zakupa oglasnog prostora (čija cena u našem slučaju košta koliko zdravo voće i droga Džulijet Luis), ponašaju se kao da im je neko familiju pozvao u seks trefiking.”
Citat anonimnog izvora koji odlično oslikava stanje Internet oglašavanja u Srbiji u 2008. godini.
28 April 2008 |
Fali mi samo pasijans na “radnoj površini”. Kao rukovodilac preduzeća kad dobije “računar sa plazma ekranom” u kancelariji, znam da provjerim poštu i upalim Fejsbuk. Za drugo ništa skoro i ne koristim Internet. Za Fejsbuk (self PR i one stvari) ide ona stara fora, kao nisam ja otvorio nalog, već mi otvorile neke kolege, pa aj aj, dali meni da ga najzad ispunim. Čak sam nakon jedno deset godina turio i prokleti antivirus na XP.
22 April 2008 |
Wired donosi pregled biznis trendova u ovoj godini.
Fast Company je sajt postepeno pretvorio u nešto sasvim novo, slabo se snalazim, ali u dizajn sekciji ima šta da se pročita.
Još jedan dobar video sa De-Ha-Ha o filozofiji trideset i sedam signals.
Ako tražite inspiraciju za novi biznis, pravac na Inc. 5,000.
The Economist piše o “Going Bedouin” životnom stilu.
Idemo u naše krajeve. Utisci sa E-trgovine kod Varagića i Nebojše.
20 April 2008 |
Skoro smo Dule i ja tokom blejanja u Plazmi konstatovali da su društvene mreže naduvale najveći balon posle dot-coma i da ih čeka ista sudbina. U komentarima prethodnog teksta povela se diskusija da li je Facebook PR kanal, gdje je Miloje iznio primjer iz prakse u Srbiji gdje je jedna firma dobila publicitet na RTS-u (državna TV bato!) zahvaljujući isključivo ciljanom i ranije osmišljenom “minglovanju” sa pravim ljudima preko Facebook profila.
Na ES je prije dvije nedelje vođena konstruktivna diskusija o propasti Facebooka i neprofitabilnim poslovnim modelima na kojima su zasnovane društvene mreže. Diskusija je okupila neke naše poznate Internet privrednike, vrijedi pogledati.
Gru – Petak
12 April 2008 |
Šta bi jedan preduzetnik mogao da nauči iz naše neradničke kulture? Rećićete ama baš ništa. Dok sam radio 12-16h dnevno (od čega je barem 4h odlazilo na instant mesindežere, forume i blogove) duboko sam prezirao blejanje po kafićima i blejače. „Odakle mu pare kad nikad ništa ne radi, samo sjedi u kafiću“, stalno slušam. Kralj Niše ima vremena na pretek da čitav dan bleji u kafani. Uzmimo primjer, juče sam u pauzama između jutarnje, podnevne i večernje kafe ugovarao mailom posao od koga ću moći da lagodno živim tri ipo mjeseca, da ne radim apsolutno ništa. Čuo sam (bio nisam) i da na Zapadu ovi viši menadžeri isto kao i čitav Balkan bleje po čitav dan, dok šljakeri vode njihove bitke u rovovima. Blejanje rulez!
JK – Baš je dobro biti ja
9 April 2008 |
Čar E-trgovine na Paliću jesu iznenađenja. Svake godine Nebojša i Dragan vam spreme biznis iznenađenje po kome ćete upamtiti konferenciju. Duga tradicija, kafanski ambijent Male Gostione i organizatori koji čitavo vrijeme neprekidno rade na spajanju ljudi iz različitih sfera sa međusobno kompatabilnim interesima, čine Palić možda i najboljim mjestom za networking na domaćoj Web estradi. Mene ove godine nažalost neće biti tamo.
Trebao sam da pričam o staroj ljubavi – informacionoj arhitekturi. Umjesto predavanja, počastiću vas sa linkom na nekoliko odličnih slika iz procesa kako nastaje informaciona arhitektura kod nekog ko je vičan olovci.
Termiti – Vjeran pas
8 April 2008 |
Kompilaciju od deset najboljih biznis lekcija iz filmova sastavio sam prije tri mjeseca i slao je prijateljima mailom. Nakon popratnih diskusija u poslednja dva teksta, mislim da je pravo vrijeme da je pustim ovdje. Tu je čuvena trojka Glengarry Glen Ross, Boiler Room i Wall Street. Te meni omiljeni Mr. Wolf iz Pulp Fictiona.
Eric B. & Rakim – Follow The Leader
6 April 2008 |
Transkript razgovora sa mojim prijateljem, zvaćemo ga Boban. Za njegove tri firme izabrao sam i adekvatna imena: Sutjeska, Mladost i Napredak. Komentar ostavljam vama.
Boban: Zakon ekonomije 21. veka je da se uoči potreba kupaca, a onda da im se ponudi kvalitetan proizvod. Iskreno? Ja sam u zadnje 4 godine otvorio tri firme i sve tri su uspešne. Jednostavan razlog – uvek sam nudio ono sto nedostaje tržištu.
Marko: Respect! Aj sad ja jedno pitanje: koliko sati radiš dnevno?
Boban: 15h
Marko: Subota/nedelja?
Boban: Od 8 ujutru do 23:00. Plus subota i nedelja barem 10 sati.
Marko: Jes’ skont’o da si osjedio u 26. godini?
Boban: so? (smajli)
Marko: To je skoro 100h nedeljno? 5×15 + 2×10
Boban: Da. Plus plivanje dva sata dnevno. Znaš koja je razlika? Između tebe i mene?
Marko: Ne’am pojma.
Boban: Ja ću sa 30 godina imati armiju zaposlenih i posao koji ce sam ići dok ću se ja sunčati u Dubaiju! Zato sada radim kao skot da bih kasnije uživao.
Ja zarađujem preko XX$ na sat, to je i te kako dobro za lagodan život i mogu da radim par sati dnevno, ali ne želim to! Radim više nego svi moji zaposleni jer jedino tako mogu da napravim veliku kompaniju koja će kasnije sama ići bez potrebe da budem 100% angažovan. A taj procenat je svaki danom manji (smajli). Par sedih dlaka me ne brine.
Marko: Drugo pitanje? može?
Boban: Ofkors.
Marko: Jesi to isto pričao prije 5 godina? Isto ćeš raditi da bi se penzionisao u Dubaiju?
Boban: da. znao sam da nikad neću raditi za nikog osim za sebe samo što pre 5 godina nisam imao ništa. Ali sam radio za slavu, da bih prodao sebe bolje.
Marko: A za 5 godina ćes imati svašta nešto i opet ćes raditi 15h dnevno?
Boban: To ostaje da se vidi.
Marko: Treće pitanje
Boban: Do sada sam uvek stigao do cilja koji sam sebi postavio
Marko: Ako bi ti sad došao kod mene recimo 7 dana da se ko i ja zajebavaš i ništa ne radiš, da li bi tvoje tri uspješne firme funkcionsale normalno kad ti nisi tu?
Boban: U ovom trenutku?
Marko: Da
Boban: Da, pogotovo Sutjeska… Ne istim kapacitetom, ali da. Naravno da ne može isti kapacitetom, to bi znacilo da nemam nikakav uticaj na tok i razvoj kompanije.
Marko: Što ne bi moglo istim kapacitetom?
Boban: Zato sto sam ja taj koji donosi odluke, a sam znam bolje nego moji zaposleni.
Marko: Jel’ možes donijeti odluku dok si ovdje i čuješ se sa menadžerom glavnim u Sutjesci jedan sat dnevno?
Boban: Naravno tada ne bi bilo problema sa Sutjeskom. Išao bi istim kapacitetom, pošto mogu da rukovodim. Napredak je koncepcijski drugačiji i ne poredi se. Napredak sam ja!
Marko: koliko tebi zaradu Sutjeska moze da napravi mjesečno?
Boban: Ne zelis da znas (smajli)
Marko: Četvto pitanje: pa zašto onda ne ostaviš Napredak i Mladost i radiš samo jedan sat dnevno?
Boban: E to je ključno pitanje i pojam vezan za uspeh zato što volim svoj posao i radim za slavu, a ne za pare.
Marko: Voliš malo sutra!
Boban: Hehehe e tu je glavna razlika između tebe i mene, verujem. Tebe smori tvoj posao. Evo ovako Sutjeska mi donosi i do X mesečno (smajli). Napredak barem X/2.
Marko: Napredak znači radiš 8h na njemu, a na Sutjesci radiš 1h koja donosi duplo više? Možeš ladno da radiš 8x manje i zarađuješ duplo više kad bi otkačio Napredak?
Boban: Nikada sa druge strane nisam radio ono što ne želim.
Marko: A da radis 8x manje?
Boban: Volim svoj posao sa Napredkom, to me ispunjava. Da, mnogo više radim u Napredku nego u Sutjesci.
Marko: evo ti računica je prosta, ponovo:
Sutjeska : Napredak = 1h:8h (vrijeme)
Sutjeska : Napredak = 2:1 (prihod)
4 April 2008 |
“Juice is more important than cash for real.”
– Ice T
Ne kontam marketing ovih domaćih izdavača, ali stvarno. Gledam korice knjige, na jeftinoj žutoj pozadini naslov razbacan u četiri različita fonta, glupava ilustracija đeda sa tompusom kako stoji pored brda zelenih novčanica i malo niže njega baja u sivom mantilu kren’o u ribu. Sve to začinjeno gromoglasnim sloganom: „Ne radite za novac, neka novac radi za vas!“. Jao, mila majko! Ali glavno je da ima hologram na zadnjoj korici i natpis: „Ako vidite falsifikat, javite nam! Dobićete original na poklon!“.
Bogati otac, siromašni otac je ozbiljna knjiga o finansijama. Napisana je u obliku lekcija iz životne škole i predstavlja ekonomski udžbenik gdje su gole činjenice izložene jednostavno i uvjerljivo. Nema „hypea“ i loženja na instant akciju (ili sam ja već oguglao na to). Umjesto tog, odiše smirenim stavom čovjeka koji je na početku pete decenije. Kiyosaki me tu podsjeća na Marka Twaina, koji je počeo da piše tek u poznim godinama na konto iskustva koje je akumulirao živeći i radeći uz Misisipi. Knjiga prosto pršti od kvalitetnih citata, svu sam je išarao tokom jednodnevnog čitanja.
Nikad nije kasno da se ova knjiga pročita. Što učinite to u životu ranije, tim bolje po vaš novčanik i mentalno zdravlje.
Ice T – Money Power Women
4 April 2008 |
Šetnja sunčanom nedeljom posle burnog vikenda je naš izvozni proizvod. Devedeset pet posto domaćih Internet startupa da ih pitaš koji vam je biznis model, neće umijeti da ti odgovori. Pravim male Internet biznise koji više podsjećaju na pekaru s ćoška ili fotokopirnicu nego na najnovije čudo sa Techcruncha. Prost biznis model, bez puno matematike projektovani plafon zarade i jasno proračunati mjesečni troškovi. Rokenrol. Dovoljno velika niša, minimalan broj angažovanih ljudi.
Mick Jagger feat. Lenny Kravitz – God Gave Me Everything I Want
29 March 2008 |
Jason Fried je upravo objavio tekst o Muxtape servisu. Dugo nisam vidio ovako nešto upečatljivo jednostavno i funkcionalno. Prokleto dobar interfejs.
24 March 2008 |
Ova prezentacija fino pojašnjava čime sam se bavio zadnjih par godina. Dobar je uvod u dizajn doživljaja (experience design) i koncept digitalne agencije (digital agency). Autor je David Armano, koji uređuje Logic+Emotion blog. Tamo objavljuje zanimljive sličice, pa ako vas ova tema interesuje, samo pravo.
23 March 2008 |
Eureka je divan i lako opisiv osjećaj. Posle nje nastupa jedna smirenost uma i duha, dok plovite na laganim talasima. Kad strano i nemoguće postaje lako dokučivo, logično i prirodno. Kao da je oduvijek bilo tako. A i jeste. Eureka je samo spoznaja drevne tajne.
Osjećaj traje nekoliko minuta i zatim izblijedi, konekcija na kolektivno nesvjesno je okončana. Kao iz sna zaboravljate savršeno objašnjenje i ponovo se vraćate međ’ obične smrtnike. Ostaje samo nagon da preduzmete akciju i uspomena da ste odslušali lekciju zašto bi to trebalo da uradite.
Sunshine – Zig, Zigi
16 March 2008 |
Koja je tvoja priča?
U ovom trenutku smo mala firma koja je otvorena, želi da pomogne i kojoj su ljudi bitniji od brojeva. Naše mušterije nisu niz order ID-jeva, imamo malu, ali aktivnu zajednicu, podršku shvatamo ozbiljno i trudimo se uvek da pomognemo koliko god je to u našoj moći. Ukoliko ljudi nisu zadovoljno proizvodom uvek vratimo novac bez ceremonija i dodatnih pitanja…
Svi se lože ovih dana da su mali…
Nemojte da se stidite ako ste mali, već iskoristite tu prednost. Super je dokle god znaš svoje klijente po imenu. Kao mala firma sa malo korisnika možete da pružite bolju podršku od većine velikih igrača. Mušterije to umeju da cene i nagrade.
Kad je priča zrela?
Lakše je podržavati zreo proizvod sa hiljadama korisnika nego nov sa desetinama. Jednostavno je tako i količina posla i negativnog feedbacka koji u početku dobiju ne bi smeo da ih obeshrabri. Prijave problema i gomila zahteva za novim “must have” mogućnostima ne znači da imate lošu, već mladu priču na kojoj treba raditi kako bi sazrela.
Šta je sa dežurnim zakeralima?
Apsolutno ignorišite ljude koji kažu “Naša firma će kupiti vaš proizvod ako dodate X” ako X nije planirano da bude dodato u verziji na kojoj trenutno radite. Ne trudite se da im udovoljite samo kako biste napravili prodaju. Umesto toga skoncentirišite se na plan koji ste zacrtali i ne talasajte. Lansiraćete ranije, a iskustvo pokazuje da skokove u prodaji imate uvek kada lansirate novu verziju.
Kakav ste stav zauzeli prema mušterijama?
Jednostavno se trudimo da ne radimo ljudima ono što ne bismo voleli da drugi rade nama.
Odakle si sele? Koliko je kupcima bitno gdje se geografski nalazite?
Nemojte kriti odakle ste ili se praviti da ste veći nego što
stvarno jeste. Većini mušterija to nije bitno, ali oni kojima jeste
bolje da mogu da saznaju istinu lako. Istina je osnov poverenje. Ako ste danas mladi i mali to nećete biti za 10 godina, ali ako lažete od starta najverovatnije nećete biti u poslu za 10 godina.
Koliko je potrebno početnog kapitala da se promjeni svijet?
Koliko god da je potrebno da bi te dovelo na sledeći nivo. Varira od projekta do projekta. Mislim da je osnovna svrha početnog kapitala da ti da mesta za manevrisanje – taman toliko da se u potpunosti uveriš da idaje ima smisla, da je cela stvar koliko toliko održiva i da je dovedeš u onaj stadijum gde će i drugi ljudi poželeti da budu njen deo. Nema pravila. Nekada je slobodno vreme i entuzijazam dovoljan početni kapital, a nekada trebaju hiljade dolara da budu spržene da bi se cela stvar pokrenula sa mesta.
Šta ti lično smatraš da je, pored kvalitetnog proizvoda, bilo ključno za komercijalni uspijeh activeCollaba? Da li je to bukvalno čin same odluke da se open source proizvod preko noći komercijalizuje?
Dosta ljudi je predviđalo da će activeCollab propasti zbog odluke
da se pređe na komercijalan model. Ne zvuči logično da će uspeti priča gde se odjednom naplaćuje nešto što je donedavno bilo besplatno i što je još uvek dostupno za download.
Sušina je da ljudi nemaju problem da plate dobar proizvod. Mi smo ponudili više nego što je bilo dostupno ranije: dobar proizvod koji radi stvari koje im trebaju i uz to odlično izgleda, dobru podršku i otvorenost. Mislim da je to presudno – ljudi su svesni da je cela stvar sada znatno ozbiljnija i da dobijaju mnogo više nego ranije i nije im problem da plate.
Faktički, prema tvom iskustvu sve se svodi samo na dobar proizvod, gdje ljudi dobijaju više i nije im nikakav problem da to i plate. Dok su drugi faktori krajnje nebitni?
Da, mislim da se sve svodi na dobar proizvod. U slučajevima kada imaš direktan odnos sa ljudima CELO tvoje poslovno postojanje je proizvod koji pakuješ i prodaješ u obliku priče, robe i usluga. Ljudi ne kupuju samo parče plastike ili gomilu nula i jedinica već i tvoju priču i vezu sa todom.
Koliko je dizajn bitan?
Lepo se uvek bolje prodaje od ružnog. Unajmite dobrog dizajnera da vam pomogne ako već nemate nekog dobrog u svom timu. Dobro dizajniran proizvod govori mnogo i ostavlja utisak profesionalnosti. Ružan proizvod ostavlja utisak nedovršenosti i odbija ljude.
Koga bi izdvojio sa ovih prostora ko po tebi rade nesto vrijedno i šta bi preporučio našim preduzetnicima?
Stvarno ne znam. Slabo sam upoznat sa tim ko na čemu konkretno radi. Skroz sam out iz domaćih dešavanja zadnjih 9 meseci…
Konkurencija ne bi trebalo da vas brine, ima mesta za svakog sa
dobrom pričom i dobrim proizvodom.
15 March 2008 |
Nastavak odlične serije tekstova dr Kukrike. Prava magija je nešto što je oduvek strpljivo čekalo da se stvore svi uslovi za ispunjenje našeg života i konačno prekine sa životarenjem. Snovi i ciljevi u našoj glavi moraju da budu nešto posebno. Oni treba da budu u skladu s našom ličnošću, kao što i svaki ključ odgovara određenoj bravi.
Insajderi vs autsajderi, česta nit koja se provlači kroz Grahamove eseje. U osnovi koja je razlika, ko određuje šta znači biti "unutra" i "napolju", šta definiše elitu, anti-testovi, koncept "manje". Ključno pitanje ovog eseja jeste zašto savršeni marginalci prave savršene proizvode. Socijala, i klošar do pola.
Trka za polozajem, novcem, nekretninama, uticajem, privilegijama je vec u punom jeku. Dobro dosli u trku! Iz pera Antonija Pušića.